Otkad znam za sebe
Pisma mi je bila
Nevista i mater moja dobra vila
Ličila mi dušu punu bolnih friža
S njom je bilo lakše durat ispod križa
Ono šta san tija sve san pismon reka
Bila mi je blago drugo nisan steka
Dala mi je snagu otkrila lipotu
Vraćala me uvik svitlu i životu
Kad mi jednom duša među zvizde krenu
Nemojte mi pismu ostavit da vene
Čuvajte je ljudi vama san je piva
Živija san tugu, a o srići sniva
Kad mi jednom duša među zvizde krenu
Čuvajte mi pismu pivajte za mene
Nek je čuje more,obala i škoji
Čuvajte mi pismu prijatelji moji
Sad je život proša prošla su sva lita
Je li moglo bolje sad na kraju pitam
Nije moglo bolje srce odgovora
Još je samo pisma ljubav moja stara
| Vaše ime | |
| Komentar | |
