Blogger Grude: Od 3. miseca bio 5 miseci u izolaciji

Blogger Grude/Grude.com (Piše po naški pa nemojte šta zamirit)

A evo desi se, kako tako. I nije ta samoizolacija što se ne da ni izgovorit najgore što mi se moglo desit. Jadna ti majka šta me je potralo tamo početkom miseca.

Pet dana u tjednu svatovi bili. Taman se ja mislio vratit na posa, zovem u firmu, po običaju mi se niko ne javlja nekolko puta, pa se javi ona čistačica dosadna. Svi govore čistačica, ja mislim da je njena firma samo se prikriva. Di sam, kud sam, govorim joj da napušćam samoizolaciju i da ću u firmu u oni tamo ponediljak, a to je bio utorak, ona laje, boli je k**** i za me i za to kad ću se ja vratit. Ja joj govorim boli tebe, boli li gazdu. I ajde u toj raspravi prođe vrimena i vrimena, ona me zabilježi da ću na posa i po redu ću šta mi se desilo.

Utorak, svatovi u Duvnu. Došli naši sa svi strana. To puca se, svakakvog oružja ima, dica bacaju crvene petarde, sve puno eura, ponio i ja i govorim svima da radim u Dortmundu, prikucajem aute i varam državu, svi me neugodno gledaju. I ajde nekako sam dobro bio do 5 popodne, kad donese nam prid crkvom u boci ono za ruke. Ja mislio po starinski kruži boca, potegnem jedan, dva, tri guca. Kad ono žena u krivljavinu, meni se zamrači nebo sve gledam kad će kogod na gornjim vratim prid mene. Ende. Budim se, Bili Brig bolnica, kad šta je, otrova se alkoholom. Nikad, odma sam reka dokturici, nikad. Kaže ona meni, jeste gospodine, to je 60 posto alkohola. "Ženo, pio sam ga i 200 posto. Nije do alkohola nego do onog što još mišaju u onu tekućinu." Tek kad sam joj to objasnio skontala je.

Srida, nadoša ja, svatovi u nas u Grudama. Ajde velim neću ništa pit, bit će sad dobro. Žena mi obukla odijelo, isti Fred Kremenko u njem. Počele te dnevne procedure, vidim žena ima neki sprej razbacuje se amo tamo. Kažem joj, daj i meni toga, ona dadne. I ajde, kako sam malo mezio i sedam tanjira čorbanca manio, sitim se da sam viđa mlađariju kako sprejaju usta da ne smrdi. Otvorio ja usta, špricam, vidim pola svatova se okrenilo prema meni. Ona moja vrisnu opet ko da je ugledala vola. Vidim godi meni okus, prskam ja i dalje kad najednom isto ko i jučer. Crnjadina prid očima.

Opet Mostar, opet ista scena, dokturica zgrožena, pita me zašto opet i opet alkohol i ja joj kažem nije do alkohola. Kako nije opet, pita me. Ja kažem, lipo. "Ja nisam naučija pit priko tjedna, ja pijem četvrtkom, petkom, subotom i nediljom kad je dobar ručak, ovi novi običaji su mi skroz poremetili ritam. Ili vratite svatove kako triba ili ćeš me svaki dan gledat ovde u bolnici."

Vidim pogleda me, nije joj svejedno, kad zovnu nekog pajdu. Domalo, zove mene rodijak u trećem kolinu i kaže, rodijače odgodio sam svatove, tek dogodine, peti misec. Je li subota, pitam ga? Kaže, dašta je nego subota. Vidila dokturica da nije meni do šale, nek joj dođu još četvorica ovakvi morat će bolnicu renovirat. I tako poslali me na kućni oporavak, kad stiglo sutradan i kaže mi žena. Zovu da je odgodilo sve svatove, krizme, pričesti, rođendan u koje smo morali ić. Neću da ispadne sam ja za to zaslužan, a opet volim se pohvalit. "Znam ženo, to sam ja sredio."

Blogger Grude/Grude.com